Берлински конгрес (13. јун – 13. јул 1878.) је била дипломатска конференција за реорганизацију држава на Балканском полуострву након Руско-турског рата 1877–78, у којем је Русија победила Османско царство.На састанку су биле заступљене тада шест великих европских сила ( Русија , Велика Британија , Француска , Аустроугарска ,Италија и Немачка ), Османлије и четири балканске државе: Грчка , Србија, Румунија и Црна Гора.Вођа конгреса, немачки канцелар Ото фон Бизмарк, настојао је да стабилизује Балкан, смањи улогу пораженог Отоманског царства у региону и уравнотежи различите интересе Британије, Русије и Аустроугарске.Уместо тога, погођеним територијама је додељен различит степен независности.Румунија је постала потпуно независна, иако је била принуђена да део Бесарабије преда Русији и добила је Северну Добруџу.Србија и Црна Гора су такође добиле пуну независност, али су изгубиле територију, а Аустроугарска је окупирала Санџак заједно са Босном и Херцеговином.