Након пада Француске 1940. године, Камбоџом и остатком Француске Индокине је владала француска влада из Вишија и упркос инвазији на Француску Индокину,Јапан је дозволио француским колонијалним званичницима да остану у својим колонијама под јапанским надзором.У децембру 1940. избио је француско-тајландски рат и упркос отпору Француске против тајландских снага које су подржавали Јапанци, Јапан је приморао француске власти да уступе Тајланду провинције Баттамбанг, Сисофон, Сијем Реап (искључујући град Сием Реап) и Преах Вихеар.^[82]Тема европских колонија у Азији била је међу онима о којима су током рата разговарали савезнички лидери Велике тројке, Френклин Д. Рузвелт, Стаљин и Черчил на три самита - Конференцији у Каиру, Техерану и Конференцији на Јалти.Што се тиче небританских колонија у Азији, Рузвелт и Стаљин су у Техерану одлучили да се Французи и Холанђани неће вратити у Азију после рата.Рузвелтова прерана смрт пре краја рата била је праћена развојем догађаја који је био веома различит од онога што је Рузвелт предвидео.Британци су подржали повратак француске и холандске власти у Азији и организовали слање индијских војника под британском командом у ту сврху.^[83]У настојању да придобију локалну подршку у последњим месецима рата, Јапанци су 9. марта 1945. распустили француску колонијалну администрацију и позвали Камбоџу да прогласи своју независност у оквиру Сфере заједничког просперитета Велике источне Азије.Четири дана касније, краљ Сиханук је декретом прогласио независну Кампучију (оригинални кмерски изговор Камбоџе).Дана 15. августа 1945. године, на дан кад се Јапан предао, успостављена је нова влада са Сон Нгоц Тханхом који је вршио дужност премијера.Када су савезничке снаге окупирале Пном Пен у октобру, Тан је ухапшен због сарадње са Јапанцима и послат је у егзил у Француску да би остао у кућном притвору.