После пораза од Руса у Руско-турском рату (1828–1829), Отоманско царство је вратило Влашкој дунавске луке Турну, Ђурђев и Браила и пристало да се одрекне комерцијалног монопола и призна слободу пловидбе Дунавом. како је наведено у Адријанопољском уговору, који је потписан 1829. Политичка аутономија румунских кнежевина је расла пошто су њихови владари доживотно бирани од стране Скупштине заједнице коју су чинили бојари, што је метод који се користио за смањење политичке нестабилности и османских интервенција.После рата, румунске земље су дошле под руску окупацију под управом генерала Павла Кисељова до 1844. Током његове владавине, локални бојари су донели први румунски устав.