Црногорско- османски рат, у Црној Гори познат и као Велики рат, вођен је између Кнежевине Црне Горе и Османског царства између 1876. и 1878. године. Рат је завршен победом Црне Горе и османским поразом у већем руско-турском рату 1877- 1878 .Водјено је шест већих и 27 мањих битака, међу којима је била и пресудна битка на Вучјем Долу.Побуна у оближњој Херцеговини изазвала је низ буна и устанака против Османлија у Европи.Црна Гора и Србија су се договориле да 18. јуна 1876. године објаве рат Османлијама. Црногорци су се удружили са Херцеговцима.Једна битка која је била пресудна за побједу Црне Горе у рату била је Битка на Вучјем Долу.Године 1877. Црногорци су водили тешке борбе на границама Херцеговине и Албаније .Кнез Никола је преузео иницијативу и извршио контранапад на османске снаге које су долазиле са севера, југа и запада.Освојио је Никшић (24. септембар 1877), Бар (10. јануар 1878), Улцињ (20. јануар 1878), Грможур (26. јануар 1878) и Врањину и Лесендро (30. јануар 1878).Рат је завршен када су Османлије потписале примирје са Црногорцима код Једрена 13. јануара 1878. Напредовање руских снага према Османлијама приморало је Османлије да потпишу мировни уговор 3. марта 1878. којим су признали независност Црне Горе, као и Румуније. и Србије, а такође је повећала територију Црне Горе са 4.405 км² на 9.475 км².Црна Гора је добила и градове Никшић, Колашин, Спуж, Подгорицу, Жабљак, Бар, као и излаз на море.