Кнеза Владимира је наследио његов синовац Војислав.Извори из Византије га зову: Травуњанин и Дукљанин.После неуспелог првог устанка против Византије, затворен је 1036 .у Цариграду, одакле је побегао, 1037. или 1038. У византијској Дукљи се побунио, напао друга племена која су признала византијску власт.За време његове владавине најзначајнији догађај била је битка код Бара, 1042. У њој је кнез Војислав великом победом над византијском војском донео независност.Ова српска кнежевина се од тада у византијским хроникама назива Зета и тај назив постепено замењује стари (Дукља).Последица победе код Бара била је да је Дукља једна од првих српских земаља којој је Византија званично признала државни суверенитет и независност.По барском родослову владао је 25 година.Дукљом су до 1046. године управљала петорица браће, као обласни господари, кнезови појединих жупа, под врховном влашћу мајке и најстаријег Гојислава.У овом периоду заједничке владавине браће настаје најстарији познати званични писмени уговор у Дукљанској држави.Садржај уговора закљученог између дукљанских кнезова, браће Михаила (владар Облика) и Сагенека (владар Горске жупе) износи се у Барском родослову.