Убрзо након што је армија Северне Вирџиније однела велику победу над војском Потомака у бици код Ченселорсвила (30. април – 6. мај 1863), генерал Роберт Е. Ли се одлучио за другу инвазију на север (прва је била неуспешна кампања у Мериленду из септембра 1862, која се завршила крвавом битком код Антиетама).Такав потез би пореметио планове Уније за летњу сезону кампање и вероватно смањио притисак на опкољени гарнизон Конфедерације у Виксбургу.Инвазија би омогућила Конфедератима да живе од богатства богатих северних фарми, док би ратом разореној Вирџинији пружила преко потребан одмор.Поред тога, Лијева армија од 72.000 људи ^[1] могла би да угрози Филаделфију, Балтимор и Вашингтон, и вероватно да ојача све већи мировни покрет на северу.^[2]